Како сада ствари стоје, не постоји лек који би могао да замени људску крв и њене компоненте. Због тога је крв хуманог порекла незаменљиви ресурс до дана данашњег.. Стотине пацијената у нашим болницама дневно који имају потребе за трансфузијом и захваљујући томе имају прилике да оздраве или да преживе. Све то нас доводи до тога да су ваша великодушност и добровољни даваоци крви потребни сваког дана!

Са навршених 18 година. Први принцип давања крви је да је давање добровољно. Сами можемо одлучити да дамо крв тек кад постанемо пунолетни.

Пошто се крв прикупи од добровољног даваоца, различите крвне компоненте (црвена крвна зрна, плазма, крвне плочице) се раздвајају, тестирају, процесирају и припремају за транспорт до болница у којима се примењују на различитим пацијентима. Када се крв раздвоји на три крвна продукта значи да ваша донација може помоћи код три пацијента!

Апсолутно не. Здрав организам врло брзо у потпуности надокнађује количину и све саставне делове поклоњене крви: у року од 24 сата организам надокнади течни део крви-плазму и њене састојке. Рок од 12 до 16 недеља између два давања крви је потребан због еритроцита којима треба до 4 недеље да се надокнаде, а садржај хемоглобина (гвожђа) у њима 8 недеља. Количина крви која се поклони при једном добровољном давању крви ни на који начин не утиче лоше на Ваше здравље.

Крв се узима из прегиба лакта где је инервација слабија. Неки даваоци кажу да их више заболи "боцкање у прст" када се тестира ниво хемоглобина у крви од самог давања крви. Уколико Вас је страх, дођите на акцију давања крви први пут да видите како то изгледа. Постоје вишеструки даваоци крви у нашој земљи што говори у прилог томе да бола као да нема. Давање крви није потпуно безболно, мада је то више осећај краткотрајне нелагоде. Тај осећај је несразмеран осећају после дате крви. Према речима добровољних давалаца, један спашен живот толико је значајнији од тренутне краткотрајне нелагоде.Осети се само убод, док оно време које проводите дајући крв, не боли. А ако знате да се после узимања крви и тестирања та крв раздваја на компоненте, и да можете да спасете до 3 живота својом јединицом крви, верујемо да о болу нећете ни размишљати.

У нашој земљи постоје трансфузиолошке институције које су одговорне за прикупљање, тестирање и обраду крви, и оне имају своје стандарде, а све због безбедности пацијената наше земље код којих се узета крв и примењује водећи при том рачуна о здрављу давалаца крви. Медицински стандард у нашој земљи је да се при сваком давању крви, од особе - даваоца прикупи 450 мл крви. То је количина која ни на који начин не може нашкодити даваоцу крви, а примаоцу и те како може помоћи. У зависности од тежине, одрасла особа има 4 до 6 литара крви у свом организму. Због тога је важно да имате преко 50 кг тежине јер у том случају нема опасности од неких нелагодности или нуспојава код иначе здраве особе. Количина крви која се прикупи из тела се веома брзо надокнади.

На жалост не. Само здрави људи. Међутим, контраиндикације за давање крви могу бити дугорочне или краткотрајне. Уколико нисте сигурни и сматрате да можда не можете дати крв, покушајте да приближан одговор добијете на нашој анекти коју ћете наћи на главној страни веб сајта.( линк) Коначан одговор ћете свакако добити од лекара на акцији добровољног давања крви.

Тек узета крв се не сме одмах применти у трансфузијском лечењу пацијената. Крв се тестира у лабораторијама- пре свега се одређује крвна група у АБО и Рх систему, ради се испитивање присутности ирегуларних антитела и испитивање присутности маркера заразних болести. Затим се поступком који се зове центрифугирање издвајају крвне компоненте-концетровани еритроцити, леукоцити и плазма, и свака се крвна компонента чува у посебним условима до примене за лечење. Зато мора протећи најмање од 6-8 сати од давања крви до примене те крви. Због тога је важно да буде довољних количина крви пре него што затреба њена примена.

Трансфузија крви се најчешће примењује у следећим стањима:
Анемија, крварење, операције на срцу и великим крвним судовима, злоћудне болести, пресађивање ограна, опекотине, лечење новорођенчади, ортопедске интервенције. Највећи проценат крви су примени онколошким и хематолошким болесницима којима је трансфузија лек.
Крв има заиста широку примену у лечењу и сама је лек, а и од крви се праве поједини лекови - албумин, имуноглобулини ...

Свака здрава особа између 18 и 65 година старости, тежине преко 50 кг ком лекар након прегледа утврди да давањем крви неће угрозити своје здравље или здравље примаоца.

На акцијама добровољног давања крви чији списак се свакодневно ажурира. Због безбедности крви најбоље је да крв дајемо тамо где станујемо и да то чинимо редовно. На нашем сајту и на сајтовима овлашћених трансфузијских установа можете видети актуелне акције добровољног давања крви данас, и наредних дана. У Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Ужицу и Суботици крв можете дати сваког (радног) дана током радног времена конкретних овлашћених трансфузијских установа. Њихови линкови су на првој страни нашег сајта, потражите одговарајући у зависности од тога где живите.

Да, пре давања крви, проверава Вам се ниво хемоглобина у крви (гвожђе) и проверава да ли можете да дате крв. Уколико је све у реду и после лекарског прегледа дате крв, ваша јединица крви биће тестирана на хепатитис Б и Ц, сифилис и ХИВ. Пажња! Уколико сте се ризично понашали, да ли сматрате да ћете на овај начин најбоље проверити своје здравље? Па не. Постоје институције које су за то задужене и где можете проверити своје здравље. Прво проверите да ли је са Вашим здрављем све ОК, па ако јесте, тек онда дођите да дате крв.

Да. Треба се понашати уобичајено. Добровољно давање крви није давање крви за анализу што чинимо када нам није добро или желимо да проверимо своје здравље. Не препоручују се обилни и масни оброци - поједите лаганији оброк и немојте долазити гладни на акцију.

Сет за узимање крви је стерилан. Отвара се пред Вама, и користи се само за Вас, а јединица крви прописно складишти до трансфузиолошке установе. Трансфузијски сет се користи искључиво за вас и ни за ког другог, и према томе не постоји могућност да будете заражени јер не долазите у контакт ни са чијом крвљу.

Црвени крст Србије обезбеђује друштвена признања за добровољне даваоце крви, а локалне организације Црвеног крста их уручују на свечани начин сваке године, 11 маја, на Национални дан добровољних давалаца крви, 14. јун Светски дан добровољних давалаца крви, као и другим пригодама (Дан општине, предузећа, школе итд)
Постоје признања за 1, 5, 10, 20, 35, 50, 75, 100 пут дату крв. Постоје и признања за најуспешније средине које остварују удружења, насеља, школе, факултети…

Не постоји замена за крв. Крв се не може произвести или купити у апотеци, може се само добровољно дати и примити уколико лекари процене да нам је трансфузија потребна. Људски живот нема цену, зато је ни узета крв нема цену. Давање крви за новчану или било коју надокнаду је трговачко-пословни однос. Због материјалне награде плаћени даваоци често прећуте важне податке о личном здравственом стању те давање крви може нарушити њихово здравље а примена њихове крви може погоршати здравље болесника. У свету веома мали број држава има плаћено давалаштво јер плаћањем није могуће увек осигурати довољан број особа за давање крви, док и искуства показују да је код плаћених давалаца 10 пута већа учесталост присутности узрочника заразних болести које се преносе крвљу: хепатитиса Б,Ц, сифилиса и АИДС-а. Трансфузиологија је једна од најскупљих грана медицине- крв је бесплатна, али све око крви веома много кошта, почев о тестова, преко сета за узимање крви до анализа које се обавезно врше на свакој јединици крви пре њене примене. Због тога се у најразвијенијим земљама света поштују принципи добровољног давалаштва, због заштите и сигурности пацијената и ради правовременог и успешног трансфузијског лечења.

Постоји више од 20 крвно-групних система, а најпознатији је АБО систем као и Рх систем
У нашој земљи, распоређеност крвних група у становништву је следећа:
А - 41%
0 - 35%
Б - 17%
АБ - 7%
Док је Рх + 85% а Рх - 15%
Структура заступљености крвних група је различита од земље до земље, нарочито од континента до континента.

• Несреће: Ако пацијент има крварење као резултат разлилчитих незгода (саобраћајне несреће, хитне интервенције итд)
• Хируршке интервенције или порођај: након хируршких или током хируршких операција и у појединим ситуацијама на порођају, за мајку али и за дете
• За анемичне људе који су на хемотерапији
• Генетске болести: за пацијенте који пате од одређених генетских болести које утичу на ерититроците, као што су таласемија, српаста анемија и сл. трансфузија је потребна целог живота

Мушкарци могу дати крв на 12, а жене на 16 недеља што оквирно значи на 3, односно 4 месеца.

У ланцу безбедне крви, прва карика је добровољни давалац. Веома је важно да се на питања одговори искрено јер контраиндикације у давању крви могу наштетити и Вама и некоме коме ће Ваша крв бити примењена. Лекарски преглед који наступа између попуњавања упитника и давања крви установљује да ли сте потпуно здрави да би могли дати крв и упитник му је водич каква ће Вам питања поставити. Циљ упитника је да подстакне наше размишљање да ли смо потпуно здрави у тренутку када желимо да дамо крв. Одговорни смо за податке које унесемо у упитник, ми га и потписујемо! Уколико нисмо здрави у том тренутку, бићемо ваљда ових дана! А ако смо озбиљно болесни, да не би угрозили ни сопствено здравље не треба да дајемо крв. Само потпуно здрава крв може помоћи болеснику. Због тога је лекар тај који доноси одлуку на основу упитника и Вашег здравственог стања да ли ћете моћи да дате крв или не. Бити давалац крви је привилегија здравих али и садржи одговорност према болеснику.

Светска здравствена организација дефинише да је редован давалац крви особа која даје крв најмање два пута годишње.

Само давање крви траје око 10 минута. Међутим, пре самог давања крви попуњавате упитник, пролазите кроз лекарски преглед и тестирање на хемоглобин, а после давања крви ћете се послужити оброком захвалности који ће вас освежити. У зависности да ли је акција посећенија или не, можете рачунати на то да ћете све скупа издвојити не више од пола сата. А шта представља пола сата у односу на нечији спашен или продужен живот? Ми обично кажемо: “Добри људи имају времена”😊

Не. Постоје људи који редовно дају крв, постоје људи који с времена на време дају крв а постоје и они који су дали крв једанпут и никада више. Не постоји никаква „зависност“ од давања крви. Крв можете дати када год се осетите здравим а испуњавате остале критеријуме за давање крви.

Да би здравствени систем у нашој земљи функционисао без проблема потребно је да се годишње прикупи нешто мање од 300.000 јединица крви. Прошле године тај број је био око 220.000 јединица крви и то није било сасвим довољно. Потребе болница су нешто преко 257.000 јединица крви. Крв дају све структуре становништва и тако треба и да буде. Процењује се да је око 40% популације у правној и физичкој могућности да даје крв, а крв даје око 3% популације.

Крв се нити продаје нити увози нити извози, све око крви регулисано је Законом о трансфузијској медицини (линк). Довољне количине безбедне крви и деривата од крви су национални интерес сваке земље. Трансфузиолошка служба сваке земље прати епидемиолошко стање у земљи, прави услове живота давалаца крви и према тим показатељима одређује како и којим тестовима испитивати крв давалаца на присутност узрочника заразних болести. Због тога свака земља може бити сигурна само у крв и крвне компоненте добијене од давалаца те земље.

Све крвне групе су подједнако добре. Колико има давалаца одређене крвне групе толико потенцијално има прималаца исте те крвне групе. С обзиром на то да се пацијенту примењује најчешће, првенствено његова крвна група, тиме су све крвне групе подједнако важне.

Да би крви било довољно, потребно је да се сваког дана она прикупи у довољним количинама. Докле год научници не створе вештачку замену за крв, која се не предвиђа у скорој будућности, зависимо једни од других. Одређене компоненте крви имају мали рок трајања и зато је неопходно стално их обнављати. Због тога, ако смо здрави и испуњавамо остале услове ( линк) , треба редовно да дајемо крв. Уколико то не чинимо, појављују се сезонске несташице крви – током зимских и током летњих месеци, током празника. Несташице настају када људи одлазе ван својих места становања, када су пољопривредни радови, запосленима годишњи одмори, ученицима распусти – и таква је ситуација свуда у свету, не само код нас. О томе да крви треба стално треба да мислимо сви- и када смо на годишњем одмору, и када нам је врућина, и када нису сви услови идеални... јер пацијената има стално...и управо смо им ми неопходни. Уколико крв дајемо редовно, и своје рођаке, пријатеље, колеге, другаре и све оне са којима се виђамо свакодневно укључимо у редовне даваоце крви, предупредићемо сезонске несташице или их бар ублажити.